У једној квалитативној студији која је спроведена у Америци поводом примене нових образовних пракси, аутори су испитивали како професионални развој наставника и његови погледи на образовање утичу на успешност примене пројектног учења. Студијом су обухваћена три наставника природних предмета (математике и науке) и посматрана је прва година имплементације пројектног учења.
Сваки наставник интервјуисан је четири пута. Улазним интервјуом, који се обављао пре почетка пројекног рада испитивала су се очекивања од имплементације новог модела наставе. Два интервјуа су обављена у току школске године, када су се наставници и суочавали са изазовима и могли да виде добробити новог модела учења, док је последњи урађен на крају прве године имплементације.
Анализом су обухваћене три велике теме:
1) лична перспектива и утицај ПУ на њену промену;
2) компатибилност ПУ са циљевима наставника и потребама ђака;
3) проблеми и изазови у току примене.
Испитаници су радили у различитим школама (у сваком категоријалном смислу), имали другачије радно искуство, различита претходна искуства, врсту обуке за пројектно учење.
Ипак, оно што је пресудно утицало на доживљај пројектног учења били су њихови погледи на образовање. Наиме, код испитаника који су ученике доживљавали као носиоце процеса, који треба да стекну знања и вештине, изродила се вера у пројектно учење као модел који то може омогућити. Наставници који су били примарни ауторитет знања учионици и као крајњи циљ образовног процеса видели испуњавање стандарда, имали су проблема са имплементацијом и држали су се традиционалних модела наставе, не дајући прилику пројектном и не могући да осете његове бенефите.
Наставник чији су ставови о образовању у највећем несагласју с пројектним учењем, препознао је и највише проблема у његовој имплементацији (од постизања стандарда, курикулума, инфраструктуре школе, усмерености на технологију), па је у току године и одустао од овог модела рада и вратио се традиционалној настави. За другу двојицу испитаника проблеми су се, углавном, тицали прилагођавања ученика на нов модел рада.
Истраживањем је закључено да претходно искуство у настави, индивидуална веровања и знања о томе како ће предавати своју дисциплину постају водеће силе од којих зависи како су имплементирали ПУ. Имајући на уму резултате овог истраживања, сви који се баве креирањем мреже подршке за имплементацију пројектног учења, треба свој рад да усмере ка превазилажењу поменутих изазова.
Извор:
MEREDITH A. PARK ROGERS, DIONNE I. CROSS, MELISSA SOMMERFELD GRESALFI, AMY E. TRAUTH-NARE and GAYLE A. BUCK
FIRST YEAR IMPLEMENTATION OF A PROJECT-BASED LEARNING APPROACH: THE NEED FOR ADDRESSING TEACHERS’ ORIENTATIONS IN THE ERA OF REFORM
International Journal of Science and Mathematics Education, 9(4) 893-917