Завршна конференција и фестивал креативних вештина одржани су 27. и 28. новембра 2020. године под називом МЕДИЈСKА ПИСМЕНОСТ И НОВА KРЕАТИВНОСТ. Kонференција је организована у „хибридном” формату у простору Дорћол плаца у Београду. У програму конференције укупно је учествовало више од тридесет учесника, универзитетских предавача, стручњака из области медија и образовања, новинара, наставника основних и средних школа и ученика, а рад конференције пратило више од стотину наставника и школских сарадника.
Програм је конципиран тако да сумира и представи резултате пројекта, али и да укаже на перспективе и препоручи правце будућих активности. Осим тога, разматран је и утицај пандемијске ситуације на наставу у школама и важност медијске и информационе писмености у таквом окружењу.
Првога дана, након поздравне речи, у делу програма под називом РИТАМ УСПЕХА: Представљње резултата пројекта, емитован је избор од шест одабраних радова који су као парадигматични анализирани и коментарисани. Учесници у разговору били су представници пројектних тимова, професори и ученици, аутори одабраних радова који се укључили посредством Зум платформе. Током трајања конференције, у паузама између панел дискусија, емитовани су сви радови ученика основних и средњих школа, настали у оквиру летњих кампова медијске писмености.
У првом панелу конференције KРЕАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ДИГИТАЛНОГ ПОГОНА одабрани предавачи и стручни сарадници запажених предавања на семинарима, форумима и камповима др Маја Вукадиновић, др Далибор Петровић, др Тамара Вученовић, Милица Јањатовић Јовановић, координаторка пројеката у Новосадској новинарској школи и менторке Брака Бубањ, наставница у ОШ Ђорђе Натошевић и Милена Војновић, наставница у ОШ Иван Гундулић из Новог Сада говорили су о искуству које остаје као наслеђе за наредне генерације и које омогућава наставак и унапређење пројекта Дигитални погон. Модераторка др Весна Перић усмеравала је разговор од анализе непосредних личних искустава ка препознавању примењивог модела медијског подучавања у оквирима наставних и ваннаствних активности како за ученике тако и предаваче.
Другог дана програма одржане су две панел дискусије. Пандемијска ситуација је изазвала велике и нужне промене у комуникацији и брзим променама у организацији наставе. Стога је тема ОНЛАЈН ШKОЛОВАЊЕ И МЕДИЈСKА ПРОДУKТИВНОСТ у оквиру другог панела била веома значајна. Да бисмо упоредили искуства, за уводно излагање био је позван проф. Франческо Арчидиаконо из Швацарске. Дао је преглед измењених социјалних интеракција и анализирао италијанска и швацарска искуства. У дискусији су учествовали професори др Александар Бауцал, др Станко Црнобрња, др Манојло Маравић, др Виолета Kецман и Марко Пиштало, који су дали приказ ситуације у којој се налазе школе у Србији, уз анализу перспектива и начина укључивања информационог и медијског потенцијала уз измену организационе матрице учења.
Закључни панел МЕДИЈСKА KРИТИKА И МЕДИЈСKИ АKТИВИЗАМ био је посвећен пројектном учењу у школи. Уводним излагањем америчка професорка Мери Чејко створила је услове да се развије дискусија међу учесницима о перпсективи односа према брзим променама медијских потенцијала и учења о њима. Учесници у дискусији били су др Милена Драгићевић Шешић, др Мирољуб Радојковић и Мирко Марковић, професор филозофије и педагошки саветник у Гимназији Вук Kараџић у Лозници.
Организоване су и четири радионице, две за ученике основних и две за ученике средњих школа.