Никола Настић је наставник српског језика и књижевности и запослен је ОШ Светолик Ранковић у Аранђеловцу. Заједно са наставницима из девет других основних и средњих школа из Србије, наставници из основне школе у Аранђеловцу, учествују у Пројекту Центра за развој пројектног учења.
Светлана Дамњановић – наставница српског језика и грађанског васпитања, Оливера Чолић – наставница шпанског језика и грађанског веспитања, Милка Радовановић – педагошкиња и Дубравка Лекић – наставница разредне наставе са Николом као ментором пролазе кроз све пројекте фазе са циљем да на крају постану подршка даровитим ученицима, и то кроз примену пројектног модела рада у настави.
У чему видите навећу добробит од учешћа у пројекту?
Највећу вредност овог пројекта за моје колеге и мене, као и за моју школу у целини јесте та што јача и оснажује наше стручне и професионалне компетенције. Пружајући потпору и подршку током обуке, ми смо стекли нова знања, искуства која су нам драгоцена и која можемо да уврстимо у образовно-васпитни рад и на тај начин допринесемо квалитету наставног процеса, осавремењивању наставе, увођењу иновативних метода и техника.
Која знања и вештине су потребе наставнику у раду са данашњим генерацијама?
Наставничка професија је принуђена на континуирано и перманентно усавршавање и рад, на праћење савремених токова, не само у образовању, већ у целокупном друштвеном контексту. Савремене генерације младих, модеран начин живота, начин размишљања, развој нових вештина и знања за новонастале професије и занимања у многим секторима, развој информационих технологија, одразио се и на образовни систем и начин рада у њему. Приступ настави је потпуно другачији, захтева од наставника нове вештине и знања у области информатичке писмености, комуникације, психологије, савремених методичких техника и метода, образовних алата и ресурса.
.
Са каквим се изазовима сусрећу наставници, а са каквим ученици у Вашој школи и где им је потребна највећа подршка?
Највећи изазов за наставнике у мојој школи је непосредан наставни процес и рад са ученицима током целе школске године. Сви наставници са пуно труда, промишљања, заједничког рада у осмишљавању интегрисаних, тематских, часова, пројектне наставе, угледних часова, труде се да ученицима индивидуализују, диференцирају, омогуће реализацију наставних садржаја на најадекватнији и најфункционалнији начин како би задовољио образовно-васпитне потребе сваког ученика.
Посебан изазов је и додатни рад са ученицима који учествују на многобројним такмичењима, од општинског до републичког нивоа. Учешће у разним пројектима, културно-уметничким манифестацијама и догађајима је још један од изазова у којем наши ученици радо учествују.
Какав је положај даровитих ученика у школском систему и где видите простор за његово унапређивање?
Мислим да су даровити ученици препуштени сами себи, сопственим способностима и вештинама.
Положај даровитих ученика, нажалост, није онакав какав заслужују ти ученици. Велики је број ученика у одељењу, планови наставе и учења су обимни, ради се са ученицима по ИОП-у 1 и ИОП-у 2, са ученицима којима је потребна додатна подршка да савладају основни ниво постигнућа и преобимна администрација су само неки од разлога због којих наставници немају довољно времена да посвете даровитим ученицима. Мислим да су даровити ученици препуштени сами себи, сопственим способностима и вештинама.
Неопходна је системска подршка за даровите ученике, која би дефинисала и прецизирала начине рада.
Шта Вам се у пројектном моделу рада највише допало, а да ли и где уочавате недостатке?
Највише ми се допада флексибилност, избор, могућност истраживања, рад са подацима, могућност креирања различитих садржаја. Присутна је индивидуалност у раду, а, опет, са друге стране, постоји и кооперативност, тимски рад и сарадња.
Недостатак могу да уочим у подели задатака у оквиру групног рада и на појединачне (не)одговорности у тимском раду.
Видите ли простор за примену пројектног учења у даљој наставној пракси и у којим фазама би Вам била потребна додатна подршка?
Да, свакако. У реализацији редовне наставе српског језика и књижевности, у свим разредима, током школске године, оперативно планирам и реализујем одређену наставну тему путем пројектне наставе. Мислим да је пројектно учење најоптималнији начин учења и развијања компетенција за целоживотно учење и, уопште, стицања вештина за 21. век.
Тешкоће које помиње наш саговорник реална су препрека за реализацију пројектне, али и других облика активне наставе. Ипак, постојање свести о различитим образовним и индивидуалним потребама сваког ученика, изналажење и примена одговарајућег облика рада, стварање подржавајуће заједнице наставника може довести до важних промена у образовном систему, а Центар за развој пројектног учења настао је, управо, са тим циљем.