Посебну вредност актуелном Пројекту нашег Центра видимо у чињеници што су се његовој реализацији прикључиле и средње стручне школе. Тако су наставници који предају у образовним установама различитог типа из десет градова у Србији, имали, а, верујемо, да ће тек имати прилику да сарађују и отворе простор за међусобну размену знања и подршке.
Зорица Шћекић, наставница прaктичне наставе из групе стручних предмета, менторка је наставницима из Зуботехничке школе из Београда. Поред ње, Горица Станојевић – наставница рачунарства и информатике, Тања Ашанин – наставница анатомије и физиологије, Мирјана Мрдаковић и Ваја Манојловић Стефановић – обе наставнице групе стручних предмета чине тим који ће у наредном периоду пружити подршку даровитим ученицима кроз примену пројектног модела рада.
У чему видите навећу добробит од учешћа у пројекту?
Постоји више бенефита, пре свега, на један практичан начин ушли смо у креирање пројектне наставе, вођени модераторима и едукативним садржајем у оквиру семинара. На тај начин смо значајно напредовали у креирању и изради плана за реализацију пројекта.
Један од бенефита је што смо планом пројекта спојили ученике оба смера у нашој школи у оквиру уже стручних предмета.
Сви чланови тима су били јако мотивисани и спремни за сарадњу, што је резултирало низом конструктивних састанака током семинара, а посебно при изради заједничког пројекта.
Која знања и вештине су потребе наставнику у раду са данашњим генерацијама?
Потребне су комуникацијске вештине прилагођене степену пажње данашњих генерација, као и употреба информационих технологија у настави.
.
Са каквим се изазовима сусрећу наставници, а са каквим ученици у Вашој школи и где им је потребна највећа подршка?
Ученици губе мотивацију за истраживачким радом и дубљим информацијама јер имају краткотрајну пажњу.
Наставници се суочавају са преобимном документацијом, што им смањује простор за непосредну интеракцију са ученицима.
Ученици губе мотивацију за истраживачким радом и дубљим информацијама јер имају краткотрајну пажњу.
Какав је положај даровитих ученика у школском систему и где видите простор за његово унапређивање?
Даровити ученици су афирмисани кроз додатне активности, секције и такмичења. Такође, могућност за унапређење рада са даровитим ученицима видимо у наставној бази током блок наставе када могу да искажу своју креативност и на дубљем нивоу и целовитије приступе изради задатака.
Шта Вам се у пројектном моделу рада највише допало, а да ли и где уочавате недостатке?
На пројектном моделу највише нам се допало то што се развија тимски дух и сарадња између ученика. Такође, знања се стичу на динамичан начин, што је додатно мотивишуће. Недостатак је опасност од неравномерне расподеле обавеза – неки ученици су више мотивисани, а, самим тим, и више ангажовани у односу на друге.
Видите ли простор за примену пројектног учења у даљој наставној пракси и у којим фазама би Вам била потребна додатна подршка?
Простор за пројектну наставу је велики. Практична настава је веома специфична и увек је добродошла и потребна помоћ колега са више искуства како бисмо кроз пројектну наставу и продукт рада реализовали исходе.
Центар за развој пројектног учења и створен је са циљем пружања подршке наставницима који примењују овај модел наставе и учења пружањем извора информација кроз семинаре, обуке и материјале на сајту, кроз пермантентну стручну подршку, као и стварањем услова да се кроз успостављање контаката остваре вредни облици међусобне подршке и хоризонталног учења. Зато очекујемо да ће се и наставници и ученици из Зуботехничке школе осетити подржано у овом процесу.