Стручним скупом који је 16. новембра одржан у онлајн формату завршен је циклус активности Пројектно учење у функцији уочавања ученика са изузетним способностима. У овом пројекту, чију је реализацију подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, учествовало је око педесет наставника из основних и средњих школа из десет градова у Србији. Наставници су најпре завршили четворонедељну обуку, после које су, у сарадњи са својим колегама, осмислили и реализовали пројектну наставу, са посебним циљем да на тај начин препознају и подрже даровите ученике.
Стручни скуп био је прилика да представе резултате свог рада, али и да чују нешто више о пројектном учењу, диференцираној настави, даровитим ученицима и начинима рада са њима.
Скуп је отворио проф. др Душан Ристановић са Учитељског факултета у Јагодини, који је о пројектном учењу говорио као о моделу наставе чијом се применом успешно превазилазе не тако занемарљиви образовни проблеми. Истовремено, ангажовање на пројектима даје прилику ученицима неједнаких капацитета да испуне своје образовне потребе кроз активности прилагођене њиховим интересовањима.
Професор Ристановић водио је присутне кроз све фазе планирања пројектне наставе и давао примере који се могу искористити у непосредном раду са ученицима на свим образовним нивоима.
О томе како су стечена знања применили у непосредном раду са ученцима говориле су менторке: Златица Геров из Књажевца, Зорица Шћекић из Београда, Данијела Стефановић из Житковца, Марија Јеверичић из Пожеге и Сена Вукотић из Косјерића.
У Техничкој школи у Књажевцу пројекат Више од игре спроведен је кроз седам наставних предмета и рачунарску секцију. За потребе овог пројекта учесници су осмислили и направили фигуре за друштвену игру по сопственом нацрту, а потом и саму друштвену игру, коју су представили на јавном часу у својој школи. Осим чињенице да су за врло кратко време стекли комплексна знања и вештине, њихова менторка, Златица Геров, као посебну вредност овог пројекта истакла међусобну сарадњу и мотивисаност, како ученика, тако и наставника.
На изазов примене пројектног учења одговорила је још једна средња стручна школа – Зуботехничка школа из Београда. Менторка Зорица Шћекић упознала је присутне са пројектом Тајна лепог осмеха. Приметила је да су се кроз ово опсежно истраживање ученици приближили позиву који су одабрали. Податке су прикупљали читањем научних чланака, спровођењем и тумачењем резултата анкета у којима су учестовали стоматолози и пацијенти. Ученици су се бавили актуелном темом, заузели активну позицију у процесу учења и конструисали знање, које су предочили и у видео формат. За наставнице које су водиле овај пројекат (њих шест), значајно је што су успеле да препознају индивидуалне таленте ученика, да их мапирају, мотивишу оне мање заинтересоване и да у разреду унапреде сарадњу и комуникацију.
Данијела Стефановић из ОШ Вук Караџић из Житковца говорила је о пројекту који је реализовала са својим колегама и ученицима: Прасковче портал – граница прошлости и будућности. Повезујући знања из најмање четири предмета, ученици су истраживали манастир Свети Роман и његову околину. Градили су представу о његовом културно-историјском значају, проучавали флору околине, спроводили теренско истраживање и разговарали са игуманом, мештанима, посетиоцима. Успели су да нађу начин да знања до којих су дошли интегришу и искористе дигиталне платформе да их представе другима. Менторка Данијела Стефановић је приметила несумњиве добробити од примене ПУ у пракси. Међутим, увидела је да би успостављање чвршће сарадње са локалном заједницом и коришћење ресурса школе битно олакшало рад и раширило његове ефекте.
Као резултат рада на пројекту настао је и дигитални материјал кога можете погледати ОВДЕ.
Професорка српског језика и књижевности, Марија Јеверичић упознала је присутне са пројектом који је настао у Гимназији Свети Сава из Пожеге. Пројекат Појам косе и њена контекстуализација у друштву осмислили су наставници пет различитих предмета и реализовали са ученицима првог разреда. Свака, од укупно четири групе ученика, истраживала је појам косе у току пројектних активности, и то из једног сазнајног поља: језичког, биолошког, књижевно-уметничког, социолошког.
Као резултат овог дела истраживања, ученици су направили постере са QR кодом који води до презентација истраживања, видео игрице, књижевни текст, урадили су интервју, спровели анкету…
Инспирисани сазнањима до којих су дошли, ученици су осмислили и направили просторну инсталацију на тему косе која је изложена у холу школе. Осмишљена је тако да су постављене кутије са косама различитих фризура. На платну су, комбинујући длаку и вуницу, извезли термине који се везују за косу. Део инсталације представља и плетеница од пода до плафона која је озвучена, као и електронска књига. Заинтересовани имају прилику да погледају видео материјал којим је забележено шишање ученика и наставника, а коса је залепљена у један заједнички рам.
Менторка Марија Јеверичић поновила је утиске свих ментора који су учестовали у пројекту – да је рад на пројекту прилика за зближавање ученика, откривање карактера и склоности и за унапређивање многих знања и вештина.
Документовани део пројектних активности погледајте ОВДЕ.
Наставници из ОШ Мито Игумановић из Косјерића на челу са менторком Сеном Вукотић, осмислили су пројекат креирања ученичког портфолија, из жеље да што боље упознају ученике у њиховој целовитости, али да их подстакну да они упознају себе и своје вршњаке.
Припрема за пројектни рад одвијала се кроз психолошке радионице са ученицима шестог разреда. На часовима српског ученици су попуњавали формуларе уз помоћ којих су процењивали своје учење, осећања, мотивацију.
Портфолио су допунили основним подацима, који су им оставили простор да покажу своју слободу и креативност у погледу тога како ће се представити. Попуњавајући табелу којом процењују своје добре и лоше стране, као и комуникацију, ученици су имали прилику да промисле шта треба да промене да би поправили свој школски успех, унапредили организацију и утицали на мотивацију. Пројекат је био прилика за успостављање сарадње међу ученицима, наставницима, али и између матичне школе и издвојеног одељења, где се, такође, изводио пројекат.
Предавање Биљане Радовић из Гимназије 20 октобар из Бачке Паланке било је усмерено на разјашњење концепта даровитости кроз осврт на историју развоја овог појма. Сваки од шест типова даровитих ученика поседује специфичне карактеристике са којима би наставници требало да буду упознати.
Чињеница је да постоје различити облици подршке даровитим ученицима, било да је реч о њиховом груписању у посебна одељења, примени механизма акцелерације, али се они у пракси не спроводе или спроводе редуковано. Најчешће се бира трећи вид подршке у виду обогаћивања програма и диференцијације наставе, али се не спроводи тако да се искористи његов пун потенцијал, него се често своди на одржавање додатне наставе и израду домаћих задатака.
Др Ана Алтарас Димитријевић говорила је о примени ИОП-а 3 из угла образовних потреба даровитих ученика, као што је потреба да брже и уз мање понављање пређу градиво, да раде сложеније задатке, разумеју и решавају проблеме попут стручњака, као и да размене и одмере знања са себи сличнима. Изнела је податке заступљености ИОП-а 3 у београдским основним и средњим школама. Пошто је истраживање било акционо, подразумевало је да се у школама које примењују ИОП-3 споведу фокус и радне групе са циљем унапређивања компетенција наставника, повезивања учесника и креирања зборника радова. У школама у којима се не спроводи, али за то постоји интересовање, планирано је одржавање радионица. Кроз истраживање се дошло до значајних увида који би могли допринети квалитету системских промена у погледу подршке даровитим ученицима.
У наставку излагања присутни су могли чути више примера из праксе, упознати се са добро осмишљеним и изведеним ИОП-3 плановима и увидети на које начине се пројектно учење може повезати са њима.
