Наставници Техничке школе из Књажевца придружили су се Пројекту Центра за развој пројектног учења, који је осмишљен као подршка наставницима у раду са даровитим ученицима кроз примену модела пројектног учења.
Златица Геров, наставница стручних предмета машинске струке и информатичких предмета као менторка је одабрала наставнике са којима ће сарађивати на реализацији пројекта у својој школи. У тиму који је недавно завршио обуку, а тиме и прву фазу пројектних активности, поред Златице, налазе се, Ивана Богојевић – наставница српског језика и књижевности, Ивана Спасић – наставница информатике, рачунарства, мехатронике и основа електротехнике, Ивица Богдановић – наставник стручних предмета машинске струке и Младен Милошевић – наставник енглеског језика. Са Златицом смо разговарали о утисцима са обуке и о потенцијалима примене пројектног модела рада у школама.
У чему видите навећу добробит од учешћа у пројекту?
Додатна вредност пројекта била је у избору сарадника. Ментор води колеге кроз целокупан процес и подстиче их да слободно кроче у ову авантуру.
Пројектна настава је једна од мојих омиљених метода рада са ученицима. Посебну вредност овог пројекта видим у акценту на уочавање ученика са изузетним способностима. Током последње две деценије наш образовни систем усмерен је ка инклузији. Али, извештаји о додатној подршци ученицима у нашим школама указују да је инклузија, углавном, усмерена на ученике са сметњама и да је број ученика који се образују уз примену ИОП-а 3 занемарљиво мали. Управо модел пројектне наставе отвара могућности унапређивања саме наставе тиме што у својој основи полази од интересовања и искустaва ученика, ангажује их на разноврсним, инспиративним и проблемским задацима. На тај начин наставник има много више прилика да сагледа ученика у различитим контекстима и да идентификује ученичке специфичности.
Вредност овог пројекта јесте у тимском раду и могућности остваривања интердисциплинарне наставе. Додатна вредност је била у избору сарадника. Ментор води колеге кроз целокупан процес и подстиче их да слободно кроче у ову авантуру, где је, свакако, потребно знатно више времена за припрему и осмишљавање процеса, као и за само праћење, због чега се често одустаје од њега. Овакав рад подстиче боље међуљудске односе и колегијалност.
Ово је прилика да ученици развију своје компетенције инвентивности, способности решавања проблема, доношења одлука, интегративне способности, као и способности руковођења сопственим процесом рада и ефикасне комуникације са другима. На крају, то могу показати и осталима.
Вредност за школу јесте у промовисању саме школе као васпитно-образовне институције која је посвећена својим ученицима и њиховим активностима.
Која знања и вештине су потребе наставнику у раду са данашњим генерацијама?
Ако ћу као наставник – извор информација демонстрирати одређене садржаје, чињеница je да ће то бити без неког великог успеха и интересовања, јер је Интернет много занимљивији и интересантнији од мене.
У раду са данашњим генерацијама наставник првенствено треба да усавршава своје дигиталне вештине. Али, не само њих…
Нове околности и промене које се дешавају подстичу нас да им се стално прилагођавамо и да константно учимо. Некада је наставник био највећи извор знања, а допуњавале су га књиге. Информације о многим питањима налазиле су се у разним енциклопедијама (нпр. „1000 зашто 1000 зато“). Затим се, поред књига и часописа (као вида домаће занимације за ученике), појављује телевизор – „прозор у свет“. Даље се појављује касетофон, видео-плејер, вокмен, DVD плејер, дискмен, рачунар, таблет, мобилни телефон… А промене су све брже и брже…
Данашњим ученицима све је доступно преко Интернета. Не морају листати различите књиге, нити прегледавати или преслушавати разне касете. Све је на једном месту. Отуда и чињеница да се улога наставника дефинитивно променила.
Ако ћу као наставник – извор информација демонстрирати одређене садржаје, чињеница je да ће то бити без неког великог успеха и интересовања, јер је Интернет много занимљивији и интересантнији од мене. Његова демонстрација истих садржаја је динамичнија и занимљивија. Међутим, на интернету је превише нетачног садржаја и лоших информација. Зато их најпре морамо научити како да користе Интернет, а онда их можемо упутити да истражују…
Али, ако их само научимо да користе Интернет и упутимо на њега, поново нисмо добри наставници, jер улога наставника није само да буде извор информација. Ту је и модерација наставе, одговарање на питања, појашњавање информација, усмеравање ка стварном животу, провера постигнућа… Једино и само ако те улоге удружимо са Интернетом, успех неће изостати.
.
Са каквим се изазовима сусрећу наставници, а са каквим ученици у Вашој школи и где им је потребна највећа подршка?
Ух… Тешко питање. Из угла наставника, изазова је сваким даном све више… Обавезе око администрације се само додају. Сарадња са локалним организацијама и стручним службама је неминовна, а са родитељима свакодневно обавезна. Закони, прописи и правилници се непрестано допуњују и мењају. Стручна упутства, препоруке, савети, дописи, извештаји и друго, те је понекад све то тешко испратити. На то додајмо припрему наставних материјала, мере индивидуализације, рад у посебним околностима (који се све чешће јавља).
Са друге стране су незаинтересовани и немотивисани ученици који се често питају где ће применити стечена знања, да ли ће се моћи запослити, колико ће зарађивати (а колико зарађују јутјубери, старлете…).
Највећа подршка наставницима је у истрајности и подстицају љубави према свом позиву и ученицима са којима раде. Подршка ученицима је у сталној спремности на сарадњу у сваком погледу, а они ће то умети да препознају, јер, као и одрасли, знају када је неко спреман да их саслуша.
Какав је положај даровитих ученика у школском систему и где видите простор за његово унапређивање?
У данашњем школском систему даровити ученици углавном проводе истo време у истом разреду, уче исто градиво на исти начин, као и остали ученици. На тај начин се заустављају у развоју.
У данашњем школском систему даровити ученици углавном проводе истo време у истом разреду, уче исто градиво на исти начин, као и остали ученици. На тај начин се заустављају у развоју.
Боље је правити програме који омогућавају поспешење, груписање и обогаћивање према њиховим потребама, учење изван школских клупа и рад с менторима. Затим, од њих треба захтевати комплексније и дубље знање, ангажовање по тежим, сложенијим питањима, која захтевају апстрактнији начин мишљења. Треба подстицати развој способности логичког и стваралачког мишљења. Такође, код ученика развијати здраву свест о себи, о сопственим јаким странама, као и позитиван однос према другима.
У редовном процесу треба ставити нагласак на активну употребу стеченог знања, тј. на самосталну продукцију, на видљиве резултате рада, на процену рада и успостављање критеријума успешности, на унутрашње задовољство, на осећај постигнућа и поноса због раста сазнања, развоја способности и овладавања одређеним областима. Све то се добрим делом постиже применом методе пројектног учења.
Шта Вам се у пројектном моделу рада највише допало, а да ли и где уочавате недостатке?
Код пројектног модела налазим низ предности:
- Омогућава ученицима примену стечених знања.
- Омогућава боље разумевање одређене научне дисциплине.
- Развија и вежба више когнитивне функције код ученика (организовање, синтеза, анализа и евалуација материјала).
- Развија важне компетенције, као што су: инвентивност, способност решавања проблема, интегративне способности, вештина доношења одлука, способност руковођења властитим процесом рада, способност ефикасне комуникације с другима.
- Пројекат мотивише ученике за учење и рад, нудећи им смислене активности које их интересују и које су им важне.
- Ово је бољи, комплетнији, информативнији начин оцењивања ученика од класичних писмених или усмених испитивања, јер захтева сложену комбинацију разних виших менталних способности, знања и умења (како специфичних за једну област, тако и општих интелектуалних), уместо смислене репродукције градива са разумевањем.
- Ученик има много више одговорности за сопствено учење, има активнију улогу него у традиционалним облицима учења/наставе, стиче већу аутономију, јер зна како се учи и комуницира, учи да управља својим процесом учења и рада, има контролу над њима, што је посебно важно, како за даље стицање знања на вишим нивоима, тако и за примену стечених знања и умења у реалном животу.
Недостатака (или боље рећи отежавајућих околности) пројектног модела је мање, али их ипак видим у следећем:
- Много више захтева од ученика него класични облици рада: самосталност у раду, иницијатива, доношење одлука.
- Тражи више времена за реализацију (прикупљање, организовање, анализа материјала, припрема и презентација рада), него класични облици рада.
- Захтева пажљиво дизајнирање проблема за рад..
- Ученици морају претходно бити обучени како се ради на таквим задацима, морају се припремити и обучити за ту врсту рада.
- Захтева додатно праћење тока рада (супервизију) од стране наставника, његову припремљеност за вођење активности овога типа.
- Оцењивање овакве врсте рада тражи више времена и теже је него класично оцењивање школског знања.
Видите ли простор за примену пројектног учења у даљој наставној пракси и у којим фазама би Вам била потребна додатна подршка?
Да, наравно. Примена пројектног учења је неминовна. Једино тако можемо додатно мотивисати и подстаћи ученике за дубљи рад и показати применљивост наученог у свакодневном животу.
Додатна подршка потребна ми је у слободнијој форми планирања остварења програма наставе и учења.
Верујемо да ће и за ученике и за наставнике из Техничке школе учешће у овом Пројекту бити само почетак пута примене пројектног учења и стварања атмосфере у којој се знање усваја, примењује и процењује на опште задовољство свих актера у образовно-васпитном процесу.