Наставници и ученици из Гимназије Свети Сава из Пожеге учествовали су и у ранијим пројектима Библиотеке плус, примењујући пројектно учење као ваннаставну праксу. Кроз овогодишњи Пројекат, који је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, пружа се подршка наставницима у примени пројектног учења у раду са даровитим ученицима и у редовој настави.
Менторка Марија Јеверичић, наставница српског језика и књижевности, окупила је тим који је већ успешно завршио прву фазу Пројекта, а то су Александра Гордић – наставница ликовне културе, Јелица Миросавић – наставница биологије, Грозда Савковић – наставница рачунарства и информатике и Владимир Бербатовић – наставник енглеског језика.
Разговарали смо са менторком о првим утисцима са обуке и различитим изазовима који треба да се превазиђу не би ли се пројектно учење, али и било који други облик активне наставе, применио у пракси.
У чему видите навећу добробит од учешћа у пројекту?
Учешћем у овом пројекту желимо да подстакнемо и друге колеге на овакав вид наставе, указујући на његов значај и потребу.
Планирање и реализација пројектне наставе за мене је задавољство и изазов. Тако да укључивањем у овај пројекат моје колеге и ја, пре свега, желимо да унапредимо свој рад кроз проучавање садржаја семинара, али и размењујући искуства са колегама из других школа.
Такође, уочавање ученика са изузетним способностима јесте тема о којој се мање говори. Обично истичемо и подстичемо на рад децу са мањим постигнућима и њима пружамо подршку, а децу која имају изузетне способности за различите наставне области запоставимо или не пружамо довољно мотивације и усмерења ка напретку. Учешћем у овом пројекту желимо да подстакнемо и друге колеге на овакав вид наставе, указујући на његов значај и потребу.
Ученици ће имати прилику да кроз један другачији вид наставе овладају многим вештинама и стекну знања из различитих области науке и уметности.
Која знања и вештине су потребе наставнику у раду са данашњим генерацијама?
Наставнику је данас потребно слуха да прати интересовања младих и то искористи и усмери ка стицању функционалних знања. Потребно је да користи ИКТ средства, али и да се усавршава у области методике наставе. Примењивањем различитих облика и метода приликом рада са ученицима можемо учинити да они буду активни учесници у процесу учења, а не пасивни посматрачи. На тај начин развијаћемо и бројне вештине ученика. Само тако стечена знања могу бити трајна и функционална.
.
Са каквим се изазовима сусрећу наставници, а са каквим ученици у Вашој школи и где им је потребна највећа подршка?
Све више је деце која немају концентрације да прочитају дужи текст, запамте га и тумаче. Реченице су кратке и лексика сиромашна. Постаје изазов покренути их и мотивисати да темељно одговоре на задатке. Велики проблем представља и време јер ученици имају велики број часова (прва година гимназије има 17 предмета) и, уколико хоће одличан успех, тешко је успешно одговорити на све обавезе. Наставнике мучи бројна папирологија као и ниска примања која их не мотивишу да се усавршавају и мењају приступ настави.
Какав је положај даровитих ученика у школском систему и где видите простор за његово унапређивање?
Један број даровитих ученика се истакне кроз такмичења (припрему), али мислим то није прави и једини начин за развијање њихових склоности. Многи учесници препознају своје таленте кроз учешће у ваннаставним активностима. Управо ту може доћи до напретка у њиховом раду. Такође, истраживачки задаци (њихова подела ученицима према склоностима и могућностима) и пројектно учење јесу начини да открију и развијају свој дар.
Шта Вам се у пројектном моделу рада највише допало, а да ли и где уочавате недостатке?
У пројектном моделу рада не видим недостатке, већ у школском систему који је постављен тако да отежава овакав вид наставе.
Волим што кроз такав начин рада видим код ученика жељу за истраживањем и што успешнијим презентовањем резултата рада, разноликост начина приступа решавању датог проблема.
У пројектном моделу рада не видим недостатке, већ у школском систему који је постављен тако да отежава овакав вид наставе (бројем наставних предмета, количином садржаја, бројем ученика у разреду и сл.)
Видите ли простор за примену пројектног учења у даљој наставној пракси и у којим фазама би Вам била потребна додатна подршка?
Трудим се да у пракси примењујем овакав вид наставе и простор увек пронађем. Тренутно немам потребу за додатном подршком у некој од фаза планирања и реализације пројектне наставе. Подршка ми је више потребна када је у питању планирање рада са ученицима са изузетним способностима.
Почетком нове школске године планирана је реализација друге фазе пројекта, када ће наставници и ментори знања која су стекли са семинара и проучавањем стручне литературе применити у непосредном раду са ученицима. Верујемо да ће наставничке компетенције и стручна подршка Центра за развој пројектног учења помоћи да се превазиђу велике препреке са којима се свакодневно суочавају.